U Egejskom moru, jugoistočno od Atike i severno od Krita, nalazi se grupacija grčkih ostrva – Kikladi. Ima ih čak dvesta dvadeset i većinom su nenaseljena usled nepristupačnih stena koje se obrušavaju u more, nepredvidljive klime, pojave iznenadnih oluja, vrlo [...]
Aleksandra Makedonskog istorija pamti kao velikog vojskovođu, onog koji je krenuo u vojni pohod na Aziju, presekao Gordijev čvor, osvojio Persiju, proglasio se faraonom u Egiptu, došao do Indije i u samo trinaest godina stvorio dotada najveće carstvo. Aristotela, Platonovog [...]
Šekspira sa pravom možemo nazvati filozofom-umetnikom; umetnikom koji u svojim delima duboko zadire u suštinu čovekovog postojanja i njegovog odnosa sa bogovima i univerzumom. Šekspir, čarobnjak reči, simbol je umetnika čija će dela živeti večno, jer dotiču srž ljudskog [...]
Freska „Ples sa Bikom“ (Bull-Leaping Fresco, Toreador Fresco) predstavlja jednu od najpoznatijih zidnih slika pronađenih u gradu Knososu na Kritu, središtu nekadašnje minojske civilizacije – velike civilizacije bronzanog doba. Zajedno sa mnogim drugim freskama oslikanim na veličanstvenim palatama Krita ona [...]
U starim vedskim tekstovima, u okviru Aranjake (Aranyaka), Šumske knjige namenjene asketama–pustinjacima, nalaze se Upanišade. Upanišade predstavljaju filozofsko–mitsku sintezu temeljnih učenja drevne indijske misli. One poučavaju o životu i smrti, čoveku i Univerzumu, mnoštvu i Jednom, prolaznom i neprolaznom, vidljivom [...]
Platon Platon je rođen 427. godine p.n.e, sedmog dana meseca targeliona koji bi odgovarao drugoj polovini našeg meseca maja. Rođen je na isti dan kada se na ostrvu Delu slavilo rođenje Apolona i stoga su ga kasnije zvali [...]
Asteci, ili u širem smislu narodi Astečkog carstva imali su neobičnu i dramatičnu istorijsku sudbinu, ali gotovo da nema naroda za koji se to u određenom smislu ne može reći. Međutim, njihov je značaj u tome što su predstavljali poslednju [...]
Sasvim je sigurno da nema čoveka koji bi za sebe mogao da kaže da nikada ništa nije zaboravio. Zaboraviti nešto nije teško, ali je ponekad teško prihvatiti posledice koje iza toga slede, ako smo ih svesni. Može da se zaboravi [...]
Kada je 529. godine car Justinijan zatvorio poslednju neoplatonsku školu u Atini, nastupilo je teško doba za Platonovo i neoplatonsko učenje u Evropi. Za nepuna tri veka grčka filozofska učenja gotovo su potpuno nestala s evropskog kontinenta, povlačeći se pred [...]
